Парохија тутњевачка (Тутњевац код Угљевика)

 

 

Парохијска црква Покрова Пресвете Богородице:
Градња једнобродног храма је почела 1977. године. Пројекат је израђен при Пројектном бироу Српске патријаршије, а архитекта је био Миодраг Буношевац из Београда. Темеље је освештао 18. септембра 1977. године архијерејски замјеник протосинђел Василије (Качавенда). Храм је зидан црвеном фасадном циглом, димензија 19,5 х 7,5 m, покривен је бакром, има куполу и звоник са три звона. Храм је завршен 1981. године и 30. августа исто године је храм освештао Његова Светост Патријарх српски Герман уз саслужење Епископа шабачког Јована, далматинског Николаја и зворничко-тузланског Василија.
Идеја за градњу храма јавила се 1975. године и тадашњи парох Ђорђе Симеуновић је са народом почео градњу храма 1977. године. До одласка са ове парохије отац Ђорђе је припремио сву циглу потребну за градњу. Наслиједио га је свештеник Гавро Гајић који је наставио градњу храма. Било је доста искушења приликом градње, а проблеме су правили како поједини одборници тако и поједини припадници комунистичког режима. Захваљујући Божијој помоћи и залагањем свештеника са вјерним народом храм је завршен.
Поред садашњег храма са сјеверне стране налазе се остаци старог храма. Сачуван је часни престо са дијелом олтарског темеља и темељ пређашњег звоника. Овај претходни храм је саграђен и освећен 1912. године на Покров Пресвете Богородице од стране Митрополита Илариона Радоњића у вријеме службовања свештеника Ђорђа Госпавића. Храм је био подигнут на мјесту гдје се некада налазио турски суд. У току Другог свјетског рата храм је демолиран, сав инвентар (иконостас, пјевнице и иконе) попаљен, а свете ствари уништене и храм претворен у шталу. У храму је држана заплијењена стока од народа, а храм је у потпуности растрешен и зидови су попуцали од топовских детонација њемачке војске која се налазила у порти храма.

 

Црквена умјетност: Храм је живописао од 2009. године Горан Пешић из Чачка. Иконостас је радио Тешо Џолић из Драгаљевца од липовог дрвета. За иконе у љетопису се каже да их је радио професор Муфтић из Београда, док се на неколико икона може прочитати потпис Тр. Муфтински.

Црквени и културни живот: При храму постоји Коло српских сестара од 2010. године, а свој рад базирају на прикупљању и подјели материјалне помоћи сиромашним и немоћним лицима на овој парохији. Светосавска омладинска заједница је настала 2010. године, а свој рад поред хуманитарних акција усмјеравају на припрему и прославу разних црквених свечаности, те узимају активног учешћа на богослужењима.

Матичне књиге: Рођених и крштених се воде од 1896. године до данас, изузев периода од 1948. до 1956. године, а књиге вјенчаних и умрлих од 1897. године. Након Другог свјетског рата књиге су биле одузете и налазиле су се у мјесном уреду у Горњем Забрђу, али су по свједочанству проте Гавре Гајића све враћене.

Црквене зграде: Градња парохијског дома је почела 1985. године и унутрашњи радови су завршени 1990. године, а у потпуности је завршен 2009. године. Светосавски дом димензија 12 х 6 m је саграђен 1971. године. Поред храма се налази и капела за паљење свијећа која је саграђена 2007. године, а осветио ју је Епископ зворничко-тузлански Василије 2008. године.

 

 

Гробље: У Тутњевцу постоје два гробља, а познатија су као Велико и Мало гробље. У оба ова гробља најстарији споменици су са краја XIX вијека.
На храму са десне стране улазних врата подигнута је спомен-плоча погинулим борцима из Тутњевца у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. године. Са јужне стране храма подигнута је спомен-плоча тутњевачким свештеницима Ђорђу Госпићу, Јовану Чутурићу и Војиславу Гашићу који страдаше над јамом Јадовно 1941. године.
У порти храма постоји укупно седам споменика и спомен-обиљежја: 1. Јовану Гајић страдалом у Корају од уташа 1941. године; 2. заједнички споменик: Јови Лазићу, Цвјетку Благојевићу и Станку Миловановићу страдалим од усташа 1941. године у Корају; 3. Ђоки Михајловићу, страдалом од усташа у Корају 1941. године; 4. Илији Симићу, погинулом од усташа у Корају 1941. године; 5. Војку Томићу погинулом са два сина Ненадом и Предрагом у Корају 1941. године; 6. Цвијану Радовановићу, страдалом у Корају 1941. године; 7. Марјану Тодоровићу, страдалом са сином Ђорђом у Корају 1941. године.

Свештенство: Овдје су побројани свештеници који су службовали на парохији: Ђорђе Госпић од (1910-1921), који је прогоњен од стране тадашњих

аустроугарских власти и под пратњом жандарма је долазио из Забрђа у Тутњевац на службу. Јован Чутурић (1921-1935). Каже се за овог свештеника да је био врло строг и озбиљан. Предавао је вјеронауку и црквено пјевање и набавио је за храм сва звона, а његова кућа је постала парохијски дом. Војислав Гашић (1935-1941) је био врло узоран и веома приваћен и омиљен од народа. Протосинђел Василије Стрљичек (1945-1952). Од 1941 до 1948. године повремено су опслуживали ову парохију протојереј Љубо Свитић, Бранко Поповић из Пипераца и Жико Ђорђић из Загона. Протојереј Марко Андровић је службовао од 1952. до 1956. године. Свештеника Марка је замијенио јеромонах Атинагора Милановић (1957-1959). Свештеник Бранислав Радосављевић служио је од 1959. до 1969. године. Од 1969. до 1972. године свештеник на овој парохији био је Ђорђе Симеуновић. Од 1979. до 2005. године службује протојереј-ставрофор Гавро Гајић. Од септембра 2005. године службује протојереј-ставрофор Бранислав Рађен.


Ктитори, приложници и добротвори: Најзначајни добротвори храма су исписани на мермерним плочама које се налазе са вањске стране храм

а. Међутим, свакако најзначајнији су они који су приложили своју земљу гдје се данас налази храм: Јово Секулић, Мико Гајић, Јеремија Глигоријевић, Мићо Гаврић, Милован Гаврић, Марјан Гаврић, Перо Гаврић, Лука Петрић и Ристо Јовић, сви из Тутњевца. Кум старога храма је био Лазо Јовић, а новога Саво Лукић из Средње Чађавице. Затим слиједе протојереј-ставрофор Гавро Гајић, Петко и Драган Гаврић, Саво Лазаревић са синовима Михаилом, Цвијетином и Мићом, Станко и Душан Јовић, Пајко и Миладин Гаврић, Ксенија Бургињон из Париза, Драгомир и Слободан Ђокић, Божидар Јешић, Миладин Иконић, Љубо и Мило Гајић, Цвијан Гајић, Радо Јешић и многи други.
 
Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Бранислава Рађена од 31. децембра 2012. године.

 



Филијални храм Рођења Прсвете Богородице у Пушковцу (Општина Лопаре): Једнобродна грађевина почела је да се подиже 2000. године. Темеље је освештао Епископ зворничко-тузлански Василије 17. септембра 200?. године. Пројекат је израдио Стојко Грубач из Бања Луке. Храм је зидан фасадном циглом, димензија 15 х 11 m, покривен је бакром, има једну куполу и један звоник са три звона. Храм је освештао Епископ зворничко-тузлански Василије 20. септембра 2008. године.
У дијелу села Пушковац гдје живе фамилије Јовановић и Радикић налазило се молитвиште на парцели која се звала Кућерине. Касније су се пољске молитве обављале недалеко од мјесне заједнице, а од 1988 до 2000. године на школском игралишту . За ту прилику увијек је био доношен крст од стране једнога домаћина по имену Радомир Антић. На првом молитвишту је постојао крст, али сада га нема. На дијелу између села Пушковац и Корај налазе се темељи хришћанске богомоље.

 

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас је од храстовог дрвета урадио свештеник Томислав Живановић из Крагујевца. Иконе је насликао сликар Живорад Илић из Лознице.

Црквени и културни живот: Мјештанке овог села су укључене у рад Кола српских сестара у Тутњевцу.

Црквене зграде: Постоји само сала за народ на гробљу у Пушковцу која је саграђена 2009. године и није комплетно завршена али се користи за трпезе приликом сахрана и помена.

Гробље: Старо и Ново гробље са најстаријим споменицима са краја XIX вијека налазе се уз саму порту храма. Још једно гробље се налази у Пушковцу на локалитету који се зове Вис.
Поред храма у порти се налази споменик борцима из овога села пострадалим у Отаџбинско-одбрамбеном рату. Поред овог споменик постављена је и спомен-плоча борцима Равногорског покрета из  Другог свјетског рата, а ту је и спомен-чесма Цвјетку Радикићу.

Свештенство: При овом храму од 2000. до 2005. године службовао је протојереј-ставрофор Гавро Гајић, а од 2005. године служи протојереј-ставрофор Бранислав Рађен.

Ктитори, приложници и добротвори: Значајни приложници и добротвори су: Андрија Стјепановић који је даривао земљу за градњу храма, кум темеља и дародавац великог звона Слободан Јовановић, кум храма Цвјетко Спасојевић, Перо и Драго Радикић, свештеници Слободан и Јован Јовић, протојереј-ставрофор Цвико Мојић, протојереј-ставрофор Перан Бошковић, Ђоко и Остоја Мојић, Јово Лукић, Драго Јовић, Драго Јањић, Цвико Новаковић, Радивоје Јовановић, Здравко Јовић, Ацо Медић, Алекса Јовановић, Симо Јокановић, Драгиша Јовановић, Миладин Новаковић и многи други.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Бранислава Рађена од 31. децембра 2012. године.

 

   

Свештенство

Парох: Бранислав Рађен, рођен у Олову 18. децембра 1963. Богословију Св. Три Јерарха у манастиру Крка завршио је 1983. Рукоположен је у чин ђакона 12. фебруара, а у чин свештеника 15. фебруара 1986. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Одликован је чином протојереја-ставрофора  12. априла 2009. одлуком Епископа зворничко-тузланског Г. Василија Качавенде. Говори руски и италијански језик. Ожењен је супругом Ранком и има дјецу: Станислава (1987), Саву (1989), Светислава (1993) и Славомира (1996).

Парох при храму Покрова Пресвете Богородице у Тутњевцу

+387 55 779 114

+387 65 630 778

Thursday the 22nd. Affiliate Marketing.