Парохија модранско-ченгићка (Модран и Ченгић код Бијељине)


Парохијска црква Светих апостола Петра и Павла: Градња је почела 1997. године. Димензије једнобродног свештеног здања су у 23,5 х 15,5 m. Темеље храма је осветио 10. августа 1997. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм  је зидан од армираног бетона и цигле, има једну куполу и звоник са једним звоном. Звоник и олтар су прекривени бакром, а остали дио храма алуминијумским лимом. Градња храма је завршена 2012. године и храм још није освећен.

Црквена умјетност: У храму је урађена само фреска Пресвете Богородице у олтару, а дјело је Бранислава Шавије из Бијељине.
Иконостас од липовог дрвета је у изради и ради га радионица при парохијском храму у Јањи. Иконе за иконостас је урадио Борислав Живковић из Кикинде.
 
Гробље: Мјесно гробље Котлуци најстарије је гробље (по предању датира из XVII вијека) и гробља Мандаре и Њиве, сва у Модрану.
У припрати храма са лијеве стране се налази спомен-плоча борцима Равногорског покрета из Другог свјетског рата, а са десне стране спомен-плоча палим борцима из Модрана у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. годинe.

Свештенство: Протојереј-ставрофор Петар Маџаревић отпочео je градњу храма и отишао у пензију 1998. године. Овај храм опслужују јањски пароси протојереј-ставрофор Драган Пејчић и протојереј-ставрофор Драгомир Зекановић.

Ктитори, приложници и добротвори: Драган Попадић, Драган Тодоровић, Богдан Југовић, Алекса Млађеновић, Стево Деспотовић, Миле Деспотовић, Веселин Трифковић, Бобан Глигић, Зоран Глигић, Милан Парађеновић, Илија Симић, Драган Митровић, Вељко и Перо Трифковић, Цвјетко Тодоровић, Слободан Трифковић и Саво Миличић.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Драгана Пејчића од 31. децембра 2012.

 



Парохијска црква Рођења Светог Јована Крститеља: Градња храма је почела 1995. године према пројекту архитекте Славка Лукића из Бијељине. Темеље ове једнобродне грађевине је осветио 8. јуна 1997. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм је зидан од бетона и ситне цигле, а у потпуности храм је покривен бакром и има звоник и једно звоно. Храм је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 30. јула 2000. године.

Црквена умјетност: Храм је живописао Петар Билић из Београда од 2000. до 2002. године. Иконостас од храстовог и ораховог дрвета урадио је Драган Петровић из Београда, а иконе на иконостасу Матеја Минић из Београда.

Црквене зграде: Поред храма се налази објекат димензија 12 х 6 m у склопу кога је предвиђен простор за продају и паљење свијећа са салом за народна окупљања. Саграђен је 2011. године, а осветио га је исте године Епископ зворничко-тузлански Василије.

Гробље: парохија има три гробља, најстарије је Лучића брдо, а још постоје Церик и тзв. Црквено гробље.
У порти храма су мјештани Ченгића подигли 2000. године спомен-чесму у знак сјећања на осам бораца из овога села страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. године.

Свештенство:  Храм је почео да гради јереј Миленко Стевановић 1995. године, а градњу храма је завршио протојереј-ставрофор Драган Пејичић. Он и данас опслужује ову парохију, заједно са протојерејем-ставрофором Драгомиром Зекановићем.

Ктитори, приложници и добротвори: Породица Старчевић која је даровала плац, затим Цвијетин Југовић, Василије и Зора Видаковић, Милош Бабић, Стеван Митровић, Станислав и Зоран Стојановић, Миладин Југовић, + Радан Југовић, Стеван Југовић, Цвијетин Живановић, Рајко Ђорђић, Пајко Старчевић, Саво Мршић и Мићо Бабић.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Драгана Пејчића од 31. децембра 2012.

Thursday the 22nd. Affiliate Marketing.