Парохија јањска (Јања код Бијељине)



 
Парохијска црква Светог пророка Илије: Градња је почела 1875. године, а не зна се ко је урадио пројекат. Димензије овог једнобродног храма су 31 х 21 m, а зидан је од цигле и камена. Темеље храма је осветио 1885. године Митрополит зворнички Дионисије. Храм је покривен бакром, има звоник са три звона и централну куполу изнад лађе цркве. Градња храма је завршена 1887. и исте године је освећењње обавио митрополит зворнички Дионисије. Приликом последње обнове храма када је мијењан темељ у олтарском дијелу извађена је камена плоча са натписом: „Љета 1885. 06. 05 маја. Во имја Отца и Сина и Свјатаго духа Основасја церков ова храм Свјатаго пророка Илије при владјени иператора Франц-Јосиф I с благословенијем Г. Дионисија митрополита зворничког“.
Прије садашњег храма постојала је црква брвнара са каменим темељима иза старог парохијског дома, а данас је та парцела у власништву породице Радовановић из Јање.
Према свједочанству старијих парохијана, камен за градњу храма довожен је из Тавне, док је цигла ручно прављена и печена у Јањи у циглани породице Петровић, те се и сада могу наћи иницијали „ДП“ (Данка Петровић) на сваком комаду цигле. Уједно, ова породица је и највише помогла приликом градње храма. У Првом свјетском рату звоник је кориштен као осматрачница аустро-угарске војске, те је гађан топовима и доста је оштећен, а нарочито купола. Након рата је услиједила санација 1923-1924. године када је обновљена купола, а освећење је обавио шабачки Епископ Михаило. Тада су купљена и три звона.
У Другом свјетском рату храм је опет оштећен и то бомбардовањем 1944. године, а нарочито је оштећен кров. Након рата храм је поново обновљен 1946-1949. године и обновљен је иконостас, а освећење је обавио Епископ зворничко-тузлански Нектарије. Обнова је комплетирана 1957. године и тада је Епископ зворничко-тузлански Нектарије 19. августа исте године обавио освећење. Нови кров и фасада су обновљени 1979. и тада је освећење обавио Епископ зворничко-тузлански Василије. Најобимнија обнова је урађена у периоду од 2005. године до 2012. када је замијењена кровна конструкција, пресјечени темељи и замијењени, урађена фасада, нови иконостас и храм је наново освећен 2. августа 2012. године руком Епископа зворничко-тузланског Василија.



Црквена умјетност: Првобитни живопис је дјело Карла Мацека и рађен је 1949. године, али тада није осликан цијели храм већ је само дјелимично урађен. Ипак, усљед влаге је сав страдао и само је сачувана једна икона Светог Илије изнад улазних врата. Данас храм живопише Борислав Живковић из Кикинде.
Иконостас је дјело сопствене дуборезачке и столарске радионице при овоме храму, а дјело је мајстора Сретка Ђурића и дуборесца Стојана Ивановића из Јање. Урђен је од липовог дрвета. Цијели иконостас су позлатили Алексеј и Владимир Иванчев из Новог Сада. Иконе на иконостасу урадио је Борислав Живковић из Кикинде.

Црквени и културни живот: Од 1996. године при храму дјелује Коло српских сестара „Косовка дјевојка“ које броји тринаест чланова и прилично је активно у пружању помоћи угроженим парохијанима ове парохије.
Од 2010. године почела је са радом и Светосавска омладинска заједница која се за кратко вријеме истакла својим активностима у хуманитарном раду и при организовању разних црквених светковина, а нарочито Светосавске академије.
Најинтересантија активност при овом храму јесте свакако дуборезачка радионица која је по благослову Епископа Василија почела са радом 2010. Године,  када је купљена столарска машина средствима црквене општине. До сада су мајстори ове радионице израдили иконостас за свој храм и друга дјела.

Матичне књиге: Воде се од 1873. године. Државне васти су их одузеле након 1945. године, а само дјелимично су враћене црквеној општини.

Црквене зграде: Светосавско-парохијски дом (380 m2) грађен је од 1997. до 2002. године и стари парохијски дом грађен од 1980. до 1984. године. Такође, ова црквена општина посједује и пословни објекат преко пута храма  који се издаје у закуп. У порти храма се налази и објекат у ком је простор за паљење свијећа, парохијска канцеларија са архивом и продавница са оставом.

Гробље: Постоје два гробља. Једно је тзв. варошко гобље у Јањи са најстаријим споменицима од 1928. године, и друго у Којчиновцу, заселак Горњи Којчиновац, гдје су најстарији споменици од 1916. године.
У храму постоје и двије спомен-плоче постављене 1971. године у спомен интернираних и страдалих вјерника ове парохије током Другог свјетског рата, а такође се на њима налазе и имена двојице јањских пароха тада страдалих Љубомира Шкорића и Тихомира Нешковића. У порти се налази спомен-чесма свим страдалим Србима од Косова до посљедњег Отаџбинског рата.
 
Свештенство: Максим Тодоровић (1891-1917), Теодор Ђукић (1897-1930), Константин Тодоровић (1917-1919), Марко Кирић (1919-1922), Ђорђе Госпић (1921-1931), Благоје Козомарић (1930-1932), Љубомир Шкорић (1932-1941, када је са осталим свештеницима бијељинског намјесништва интерниран и убијен у логору Јадовно), Саво Поповић (1935-1941), Тихомир Нешковић (од 1941. и одмах је страдао са осталим свештеницима). Током Другог свјетског рата у овом храму су служили повремено свештеници Драгић Урошевић и Василије Јурченко, а потом Бранко Јовановић (1946-1956), Ратомир Курцулић (1956-1969), Петар Маџаревић (1969-1998), Миленко Стевановић (1986-1996), Драган Пејчић, парох од 1996. године и Драгомир Зекановић, парох од 2005. године.

Ктитори, приложници и добротвори: Илија Симић, Мићо Мићић, Славко Новаковић, Предраг Перковић, Славко Лукић, Томица Стојановић, Миленко Стевановић, Драган Тодоровић, предузећа „Металоградња“ и „Омега СМ“, Зоран Божић, Раде Петричевић, шумска газдинства Соколац и Милићи, Скупштина општине Бијељина.

 

 
Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Драгана Пејчића од 31. децембра 2012. године.

 

 


 



Парох: Драган Пејчић, рођен је у Добоју 28. новембра 1965. Богословију Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима завршио је 1985. Стручни испит за вјероучитеља положио је 2001. Рукоположен је у чин ђакона 26. октобра, а у чин свештеника 27. октобра 1996.  Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Одликован је чином протојереја-ставрофора 2008. одлуком Епископа зворничко-тузланског Г. Василија Качавенде. Ожењен је супругом Веселинком и има троје деце: Бранислава (1987), Светислава (1990) и Јелену (1998).

Протојереј - ставрофор Драган Пејчић

Парох при храму Светог Пророка Илије у Јањи

+387 55 541 502

+387 65 515 641

 

Sunday the 23rd. Affiliate Marketing.