Парохија горњозабрђска (Горње Забрђе код Угљевика)

 

Парохијска Црква Светога пророка Илије: Градња једнобродног храма је почела 1912. године. Храм је зидан од камена. Има једну куполу, покривен је бакром и има звоник са три звона. Храм је освештао, по благослову Митрополита зворничког Илариона, прота Јовановић 2. августа 1913. године. У току је обнова храма, као припрема за прославу стогодишњице храма која се обиљежава ове године.
Предање свједочи да када су хтјели да граде овај храм мјештани су отишли по благослов, али како нису могли да се договоре око мјеста на коме би требало подићи богомољу, да ли на садашњем мјесту или у Средњем Забрђу, митрополит је ракао да праве на оба мјеста, па који се прије заврши биће парохијски, а други филијални. Први је управо завршен овај у Горњем Забрђу, а други храм је тек завршен уочи Другог свјетског рата.
Има свједочанстава да је на Драгића Брду постојала црква брвнара, а предање даље каже да су са ове цркве одлетјеле двије даске и једна је пала на мјесто гдје је манастир Драгаљевац, а друга на мјесто данашњег храма у Горњем Забрђу. На гробљу у Г. Забрђу се налази „Трпеза“ и она је служила као молитвиште, а 1907. године поред ње је подигнуто на дрвеним стубовима једно звоно, те су се ту обављала богослужења. По свој прилици, на том мјесту је била црква, на шта указују сва казивања мјештана. Камена трепеза је вјероватно била часни престо у тој цркви. Данас је то мјесто гдје се служе „пољске молитве“.
Храм је оштећен у току Првог свјетског рата, те је обнављан 1919. године и 1924. године, тада је било приједлога да се усљед оштећења гради и нови храм. У Другом свјетском рату храм је девастирала 13. СС „Ханџар“ дивизија. Наиме, тада је муслиманска војска која је служила Хитлеровом „Новом поретку“ извршила масакр над становништвом Забрђа и убила 300 мјештана, међу којима је било и дјеце. Храм је био оскрнављен, иконе и црквене ствари попаљене, а парохијска архива и библиотека добрим дијелом уништена.

 

Црквена умјетост: Храм није живописан. Иконостас су радили Јевто Гајић, Милорад Џолић и Васо Пантић из Драгаљевца. Иконе је израдио академски сликар протосинђел Никодим (Бркић) из Београда.
Црквени и културни живот: При храму постоји хор „Теодул“  који је почео са пробама 15. октобра 2012. Диригент хора је наставник  музичке културе у Основној школи „Свети Сава“ у Бијељини г. Ђоко Мирковић. Крсна слава хора је Свети Николај Охридски и Жички. У прошлости је забиљежено дјеловање  Богомољачког покрет, као уосталом и на читавом простору Мајевице. Данас се у Светосавском дому одржавају духовне вечери на којима се држе духовне трибине и предавања.


Матичне књиге: Водиле су се до 2004. у Доњем Забрђу, а најстарије датирају од 1878. године. Неке су изгорјеле када је запаљена црквена кућа 1941. годи

не. Књиге су биле одузете од стране државних власти након 1945. године и враћене су тек послије 1996. године.


Црквене зграде: Парохијски дом димензија 9 х 10 m саграђен је 2001. године. Светосавски дом површине 113 m² саграђен је 2004. године и нису завршени сви радови у унутрашњости, али се користи.

 

Свештенство: На овој парохији је службовао од 1913. до 1916. године свештеник Алекса Глигоријевић, кога је наслиједио његов зет Вељко Гаврић из Прибоја и служио до 1921. године. Затим су службовали: јеромонах Мирон, свештеници: Јован Чутурић, Ђорђија Лукић, Костадин Тодоровић, Цвијетин Стевић и Вељко Михајловић. Сви они су опслуживали ову парохију до 1929. године. Тада долази игуман Гаврило Вукојевић и он се задржао само годину дана. Од 1930. до 1933. године служио је свештеник Ристо Марковић. Свештеник Петар Товирац на парохији је био од 1933. до 1941. године, када је одведен од стране усташа у логор Јасеновац одакле се није вратио. Од 1941. до 1945. године служили су свештеници: Љубо Свитлић, Жико Ђорђић и протосинђел Василије. Затим слиједе: Никола Терзић (1945-1949), протојереј Марко Андровић (1950-1956), Жарко Томић (1956-1959), Бранислав Радосављевић (1959-1969), Гавро Гајић (1969-1972), игуман Серафим (Љубојевић) (1972-1980), Михајло Јовић (1980-2001), протојереј-ставрофор Ристо Мирковић (2001-2011), а од 1. марта 2012. године служи јереј Срђан Васиљевић.

Гробља: Ова парохија има четири гробља и то: у Горњем Забрђу са најстаријим спомеником из 1780. године, два у Богутовом селу и ново измјештено богутовачко гробље.
У порти храма се налази споменик борцима посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата, а подигле су га Борачка организација и Општина Угљевик. Источно од храма се налазе гробна мјеста и заједнички споменик настрадалим припадницима Равногорског покрета, како страдалим током Другог свјетског рата тако и оним страдалим од стране комуниста послије рата. Међу именима се налази и име свештеника Димитрија Стевановића. Поред храма је споменик и богослову Радивоју Мирковићу из Забрђа који је 1941. године интерниран у Јасеновац. Између храма и школе је подигута спомен-чесма. На улазу у храм је и спомен-плоча страдалим мјештанима Богутова села пострадалим у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995 године.

Ктитори, приложници и добротвори: Станко Стевановић из Малешеваца, дао је највећи прилог (по неким свједочанствима обезбиједио је пола материјала), При данашњој обнови храма највише су помогли РИТ-е Угљевик и Општина Угљевик.

Извори и литература: Исказ јереја Срђана Васиљевића од 31. децембра 2012. године. Љубо Петровић-Сарић, Село Забрђе - споменар, Бијељина 2007.

Филијални храм: Градња једнобродног Храма Светог Александра Невског је почела 1996. године по пројекту Миће Обрадовића из Угљевика, а према узору на руске храмове. Храм је димензија 8,5 х 5 m, саграђен је од дрвета и покривен алуминијумским лимом. Има звоник са седам звона. Храм је 12. септембра 1997. године освештао Епископ зворничко-тузлански Василије са Епископом красногорским Савом из Руске Православне Цркве. Храм је подигнут за потребе руских војника стационираних у Угљевику у склопу мировне мисије у БиХ након рата 1992-1995. година. Након њиховог одласка на Косово 1999. године храм је по указу руског Патријарха Алексеја II припао Епархији зворничко-тузланској.

 

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас је израдио руски војник који је био ту стациониран, али његово име није познато. Такође, иконе је урадио један војник о којем нема података.

Црквене зграде: Поред храма је 2012. године саграђен Светосавски дом, димензија 17,5 х 9,5 m.

Матичне књиге: Воде се од 2004. године

Свештенство: Први свештеници који су служили у овом храму били су Руси стационирани са војницима, тако да о њима постоје само оскудни подаци. Забиљежено је да је службовао јеромонах Теодосије Феодосиј од 1997. до 1998. године, затим војни свештеници Василије и Александар, а о њима нема више података. Након што је храм прешао под јурисдикцију зворничко-тузланске Епархије у храму је служио протојереј-ставрофор Јован0,
Мирковић до 2011. године када се упокојио након дуже и теже болести. Сада у храму служи јереј Срђан Васиљевић који је ту на служби од 2011. године.

Ктитори, приложници и добротвори: Управа РиТ Угљевик

Извори и литература: Исказ јереја Срђана Васиљевића од 31. децембра 2012. године.


 


Свештеник

Јереј Срђан Васиљевић

Парох при храму Светог Пророка Илије у Горњем Забрђу

+387 55 771 917

+387 65 955 774

 

 

 

Sunday the 23rd. Affiliate Marketing.